HAOS U FRANCUSKOJ: Zašto protestuju učenici u Francuskoj: škole bez stolova, 6.100 hapšenja, većina maloljetnici

Zašto protestuju učenici u Francuskoj nije pitanje o suzavcu. Suzavac je odgovor države. Pitanje je učionica. Od sredine septembra 2026. srednjoškolci iz siromašnijih predgrađa Pariza, prvo Seine-Saint-Denis, blokiraju škole jer država nije dala ono što je na zastavi napisala: jednakost. Učenici kažu da nemaju nastavnike, da sjede natrpani, da zgrade padaju, da ljeti nema klime, da u nekim učionicama fale stolovi i stolice, da ima štakora. ABC i Reuters to stavljaju kao jezgro, ne kao ukras.

6. oktobra, kad je na ulicu izašlo više od 250.000 ljudi, zahtjev nije bio nov. Nov je bio broj. Roditelji i nastavnici su se pridružili. Dio univerziteta također. Sindikati su taj dan zvali trećim činom.

Šta učenici tačno traže?

Traže školu koja radi. Ne slogan. Stol. Nastavnika. Zgradu koja ne prokišnjava. Manje djece u razredu. Novac za škole u predgrađu, ne samo za centar. Transparenti koje prenose The Hindu i Reuters to kažu bez filozofije: bijes pod udžbenikom, i pitanje znaju li političari da ova djeca postoje.

Francuska mora da izgleda kao država u kojoj je škola svetinja. U Seine-Saint-Denis ta slika puca. Tamo je val i krenuo. Nije krenuo iz elitnog liceja. Krenuo je tamo gdje je moto "sloboda, jednakost, bratstvo" najglasniji na zidu i najtiši u rasporedu časova.

Vlada kaže da nema para. Macronova administracija je na izlazu, budžet je zategnut, predizborna kampanja je već ušla u ovaj sukob. To je kontekst, nije opravdanje za štakora u učionici.

Zašto onda 6.100 hapšenja?

Jer se blokada škole i policijski kordon ne vole. Ministarstvo unutrašnjih poslova: 6.100 uhapšenih od početka vala, ogromna većina maloljetnici. Ministarstvo pravde: više od 1.800 pred tužilaštvom, 1.483 maloljetnika. Zločine nisu imenovali.

Ministar unutrašnjih poslova Laurent Nuñez kaže da se protest ponekad pretvori u nered i da policija mora da uđe. Pravaške grupe, učenici i roditelji kažu da je sila prema djeci prevelika: pendrek, suzavac, gumene kugle, šok-bombe. U Lensu je 5. oktobra petnaestogodišnjaku razneta šaka. Prefekt nije dao mehanizam. List kaže da je podigao bombu. Istraga je otvorena. Taj kadar nije razlog protesta. Taj kadar je cijena protesta.

Premijer Sébastien Lecornu u parlamentu: 215 tinejdžera i 85 školskih radnika povrijeđeno, najteži danak školskog sistema u decenijama. Kabinet dodaje više od 700 povrijeđenih policajaca. Ministar obrazovanja Édouard Geffray, u ranijoj fazi vala, govorio je o desetinama spaljenih ili opustošenih škola. To je šteta. To nije razlog zbog kojeg je dijete u septembru prvi put sjelo pred kapiju.

Je li ovo isti val kao lanjski protesti?

Nije. Google za "protesti u francuskoj" još miješa penzije iz 2023, seljake iz 2024, i političke kolone iz 2025. Ovaj val je školski. Datum početka: sredina septembra 2026. Jezgro: lycée, nastavnik, učionica. Najveći dan: 6. oktobar 2026. Ko traži zašto protestuju učenici u Francuskoj, ne traži Le Pen i ne traži traktor. Traži razred bez stolice.

Zato ovaj tekst stoji odvojeno od broja i suzavca. Jedan URL jedan intent. Tamo je utorak. Ovdje je uzrok.

Šta se dešava sa nastavom?

Savez srednjoškolaca za 6. oktobar tvrdi 1.800 blokiranih ili zatvorenih škola. Vlada kaže poremećaj u 891 lycéeu, skoro četvrtina. Dio akademija pokušava nastavu online. Ministarstvo obrazovanja nije odmah dalo svoj zbroj. Roditelji koji su izašli u utorak nisu izašli da im dijete sjedi na Zoomu. Izašli su jer je Zoom priznanje da fizička škola ne drži.

Ko u Bosni sluša priču o "evropskoj školi", neka drži ovaj popis:

To je zašto. Ostalo je dim. Dim se broji u drugom tekstu. Uzrok se broji ovdje.